"Na putu oporavka " ...

Oporavak svakako trebamo posmatrati kao sastavni i najvazniji deo trenaznog procesa. Svi benefiti od same fizicke aktivnosti i napora, koji su sami po sebi atak na organizam i stres, desavaju se u periodu oporavka. Na zalost, i pored te cinjenice svedoci smo da malo ko o tome razmislja i cesto put kojim se ide, vodi samo ka "pretreniranosti". Fizicki kao i psihoendokrinoimunoloski stres koji fizicka aktivnost i napor sa sobom nose, aktiviraju sve odbrambene mehanizme organizma koji tezi da ostane u stanju ravnoteze - homeostaze tkz. zone komfora. Najteze je pronaci pravu "meru" kako bi stres kojim sportistu izlazemo bio stimulativan i kako bi imali sto vecu dobit od samog treninga. Ukoliko ne znamo intenzitet i tip zamora koji smo treningom izazvali, nemoguce je primeniti odgovarajuce metode i periode oporavka, a to je u danasnjem vremenu slozeniji problem od samog zamora.
Zamor i oporavak su dve strane istog procesa i tako ih moramo tretirati. Zamor predstavlja signal, prirodni odbrambeni mehanizam od daljeg opterecenja, koje bi moglo stetiti organizmu i dovesti ga do patoloskog stanja. U osnovi zamora je privremeno narusena homeostaza cija je osnovna posledica smanjena radna sposobnost. Zamor moze biti fizicki, senzualni, emocionalni i intelektualni. 
Oporavak sportiste je anabolicki proces i predstavlja vracanje ravnoteze organizma na pocetni novo ( kompenzacija) ili na visi nivo sto nazivamo superkompenzacijom ili nadoporavak. Za razlicite sposobnosti vracanje u stanje ravnoteze nije isto pa govorimo o heterohronosti procesa oporavka razlicitih sposobnosti. Upravo je to razlog zbog koga trening moze da se obavi i u fazi nedovoljnog oporavka.Poznavanje heterohronosti oporavka nam omogucuje pravilno programiranje opterecenja i oporavka u cilju sto ekonomicnijeg rada na razvijanju odredjenih motorickih sposobnosti. Vazno je da naredni trening bude u vreme vrha superkompezatornog talasa.
Danas razlikujemo trenazna, psiholoska i medicinska sredstva oporavka. Takodje je potrebno razlikovati brzu-ranu fazu i sporu-kasnu fazu oporavka. 
Rana faza oporavka, period od oko sat i po nakon treninga , kako fiziologija i biohemija kazu, nosi sa sobom 75% od samog treninga i ako tu nesto "propustimo" od samog treninga ostaje jako malo. Prvo sto trebamo uraditi nakon samog treninga, da bi se sto vise toga "nalepilo" jeste rehidratacija organizma. O samoj rehidrataciji i vodi kao najznacajnijoj supstanci za nas organizam pisacemo u nastavku price " Na putu oporavka"...